Kratak vodič za razumevanje oznaka na kozmetičkim preparatima

Šta znače sve te oznake na kozmetičkim preparatima?

Da li vegan znači da su svi sastojci biljnog porekla?

Na kolikom broju ljudi je rađeno dermatološko testiranje? I u kakvim uslovima?

Toxic free? Paraben free? SLS free? Fragrance free?

Svašta možemo naći napisano na kozmetičkim proizvodima, a da li znamo šta to znači? Da li je to samo dobar marketing u cilju privlačenja kupaca ili ipak daje neke dodatne vredne informacije?

Pa, odgovor zavisi od same izjave i od samog proizvođača. I često će se desiti da sama izjava ne znači ništa ukoliko nije potkrepljena dodatnim informacijama koje moramo zatražiti od proizvođača ili potražiti online.

Dalje u tekstu ćemo se pozabaviti najčešće korišćenim tvrdnjama koje srećemo na kozmetičkim preparatima i razjasniti šta je puki marketinški trik, a šta prava informacija koja izdvaja jedan proizvod u moru drugih.

Klinički dokazano

Ukoliko nije marketinški trik (što se da lako proveriti), podrazumeva ispitavanja koja se vrše na kliničkim institutima. Ispituju se bezbednost i efikasnost proizvoda kao što su lekovi, vakcine, kozmetički sastojci i proizvodi, suplementi…

Klinička ispitivanja zahtevaju vreme i novac, pa tako retko vidimo male proizvođače da se takmiče na ovom polju sa kompanijama poput Eucerin ili Nivea. Ono što mali proizvođači mogu, jeste da prate klinička ispitivanja određenih sastojaka koji ih zanimaju i na osnovu njih da formulišu svoje preparate od kojih onda mogu očekivati određene rezultate. Na ovaj način proizvođači mogu samo da se vode kliničkim dokazima, ali ne i da koriste ovakve tvrdnje.

Da vas ne bi bunila klinički dokazano oznaka, najbolje je obratiti se proizvođaču za više informacija (uglavnom su ove informacije javne i lako im je pristupiti).


Ono što mali proizvođači češće rade jesu dermatološka i mikrobiološka testiranja, sadržaj teških metala, senzorni pregled, analize UV filtera i konzervanasa. Pa hajde da bacimo pogled na dve od ovih izjava koje najčešće srećemo:

Dermatološki testirano

Sam pojam dermatološki testirano upućuje na testiranje sprovedeno od strane dermatologa koje se vrši na dobrovoljcima. Na ovaj način se uglavnom sprovode ispitivanja alergenosti i efikanosti preparata.

Ipak, ne postoji jedan standardizovan test koji bi obuhvatio sve zemlje, tako da je opet najbolje obratiti se proizvođaču i saznati rezultate ispitivanja, koji su testovi rađeni, na kom broju ljudi itd..

Sama tvrdnja bez dodatnih informacija ne znači puno!

Mikrobiološki testirano

Sa druge strane, mikrobiološko testiranje je u našoj zemlji standardizovano i uređeno zakonom. Stoga, svaka laboratorija koja vrši mikrobiološka ispitivanja mora da radi u skladu sa zahtevima Evropskog standarda za mikrobiološke granice za kozmetičke proizvode (European Standard EN ISO 17516:2014 Cosmetics –Microbiology – Microbiological limits) i ispituje prisustvo sledećih mikroorganizama: E. coli, Pseudomonas aeruginosa, Staphyloccocus aureus i Candida albicans, kao i ukupnih aerobnih mezofilnih mikroorganizama (kvasci, bakterije i plesni).

Kozmetički proizvodi koji prođu mikrobiološko testiranje dobijaju izveštaj u kome se naglašava da li su u skladu sa zahtevima definisanim Pravilnikom o kozmetičkim proizvodima (službeni glasnik RS. br. 60/2019.).

Prostijim rečnikom mikrobiološko testiranje je zapravo provera zdravstvene ispravnosti proizvoda i veoma je bitno za preparate gde se mogu razviti mikroorganizmi. Ovde se prvenstveno misli na preparate koji u sebi sadrže vodu, ugljene hidrate i proteine.


Earth-friendly oznake

Kakav uticaj kozmetički proizvod ostavlja na životnu sredinu? Da li su prisutni sastojci prirodnog, organskog, životinjskog ili sintetskog porekla? Ovde pričamo o earth-friendly oznakama koje promovišu zaštitu životne sredine i upotrebu netoksičnih sastojaka u kozmetičkim proizvodima, a to su oznake poput: vegan, eco-friendly, natural, bio-degradable i druge..

Vegan

Oznaka da je neki kozmetički proizvod vegan znači SAMO da u sebi ne sadrži sirovine životinjskog porekla (ovde svrstavamo i sirovine kao što su med, propolis, pčelinji vosak..).

Vegan ne znači isto što i prirodno poreklo, pa tako proizvod sa oznakom vegan može sadržati i dosta sirovina sintetskog porekla koje mogu biti toksične za naše zdravlje ili po životnu sredinu.

Ova oznaka često podrazumeva i da nisu vršena testiranja na životinjama, ali to ne mora uvek biti slučaj.

Nije testirano na životinjama/Not tested on animals/Cruelty free

Ova tvrdnja se može koristiti olako, jer trenutno za nju ne postoje zakonska ograničenja. Takođe može značiti dve stvari:

  1. Finalni proizvod nije testiran na životinjama – Proizvođač je nabavio sirovine koje su možda testirane na životinjama, a možda i nisu. Ali, on izjavljuje da nije vršio testiranje na životinjama u svom procesu proizvodnje finalnog proizvoda.
  2. Ni sirovine, ni finalni proizvodi nisu testirani na životinjama – Proizvođač proverava da li su sirovine testirane na životinjima i bira samo one koje nisu, a uz to ne testira svoj finalni proizvod na njima.

Dobra stvar je da se sve manje istraživanja vrši na životinjama i pronalaze se alternativni načini ispitivanja kozmetičkih sastojaka i proizvoda. Na nama je da ispitamo proizvođače kako sirovina, tako i gotovih kozmetičkih preparata i proverimo na šta se tačno misli ako ovakva tvrdnja postoji.

Eco-friendly

Jedan veoma širok pojam, koji u suštini podrazumeva da je celokupan proizvod napravljen bez štetnih posledica na životnu sredinu. Promoviše recikliranje, održivost i netoksičnost upotrebljenih sastojaka.

Ukoliko se odnosi na pakovanja, onda je u pitanju ambalaža koja se može reciklirati (kao što su staklo, aluminijum..).

Kada pričamo o eco-friendly pristupu često možemo naići i na pojmove poput Sustainable, Bio-degradable, Compostable, pa ćemo i njih malo razjasniti.

Oznaka sustainable (održivo) podrazumeva da su korišćeni održivi oblici energije i prirodnih izvora. Za razliku od nje bio-degradable i compostable se odnose na product break-down, odnosno njegovo raspadanje. Pa su tako proizvodi sa znakom bio-degradable proizvedeni od materijala i sastojaka koji se mogu relativno brzo raspasti (za razliku od plastike kojoj je potrebno oko 1000 godina da se raspadne), dok oni koji nose oznaku compostable pri svom raspadanju daju hranljive materije koje se mogu koristiti dalje u neke druge svrhe.

Toxic free, SLS free, paraben free

Ovo su dosta specifične izjave kojima samo ime kaže šta znače. Bez toksina, SLS, parabena i drugih sastojaka koji su proglašeni kao štetni za naše zdravlje. Ipak, postavlja se pitanje ko ih je proglasio štetnim i iz kog razloga?

Ako vas zanima određeni sastojak i njegova potencijalna štetnost, najbolje rešenje jeste istraživanje i čitanje naučnih radova. Znam da ovo većini ljudi zvuči zamorno, jer treba naći rad, proceniti stručnost ljudi koji su ga pisali, pročitati, razumeti i na kraju izvući pravi zaključak.

Zato postoje stručni ljudi koji u ovome mogu pomoći, a to su farmaceuti i hemičari koji znaju gde pronaći prave informacije i kako ih razumeti. Pitajte svog farmaceuta ili se odlučite za kupovinu proizvoda iza kojih stoje ovakvi stručni ljudi koji će vam sve lepo objasniti.

A, ukoliko ste i dalje skeptični i brinete za svoje zdravlje, jednostavno izbegavajte proizvode sa trenutno kontroverznim sastojcima, ali se pobrinete da to što piše na prvoj strani pakovanja krupnim slovima je takođe podržano u INCI sastavu samog proizvoda!

Natural/BIO/Organic

Završavam tekst sa oznakom koja, čini mi se, pravi i najviše nedoumica.

Šta znači kada neko tvrdi za svoj proizvod da je prirodan, organski, bio?

U zavisnosti od tvrdnje, proizvod može sadržati minimum 100, 95 ili 50% sastojaka prirodnog porekla. Što se tiče sastojaka iz organskog uzgoja ovaj procenat je mnogo manji te je potreban minimum od 10, odnosno 5%. Za razliku od toga oznaka BIO vam ne garantuje ništa, jer nije zakonom regulisana, ali uglavnom upućuje kupce da se radi o proizvodu koji u najvećoj količini ima sastojke prirodnog porekla.

Šta uopšte znači da je sastojak prirodan ili sintetski?

Prirodni sastojci su oni koji su dobijeni iz prirodnih izvora i pri tom na njima nije vršena nikakva hemijska obrada. Ovo je slučaj sa nerafinisanim biljnim uljima i buterima, etarskim uljima i hidrolatima, određenim emulgatorima (kao što su npr. masni alkoholi) i određenim aktivnim supstancama. Sa druge strane imamo sintetske sirovine koje su dobijene različitim hemijskim, fizičkim i tehnološkim procesima u laboratoriji. Ovo ne mora nužno da znači da je dobijen sastojak loš, ali treba ispitati kakvi su procesi korišćeni u svrhu njegovog dobijanja.

Da bismo znali šta jedan kozmetički proizvod sadrži najbolje je pogledati INCI sastav koji se nalazi na njegovoj poleđini. Međutim, nekad ni ovo nije dovoljno, jer će se na listi samo naći imena sastojaka, ali ne i odakle ovo sastojci dolaze, kao ni u kojim količinama se nalaze!

Jedan prost primer koji pokazuje složenost same prirode kozmetičkih sastojaka jeste vitamin E. Možemo ga naći u prirodnom obliku kao skup različitih oblika tokoferola (vitamina E) koji su izdvojeni iz biljnih ulja ili sintetisati u obliku njegovog derivata tokoferol acetata. O samom kvalitetu govori i velika razlika u ceni, pa ako želite prirodan i kvalitetan vitamin E tražite ga isključivo pod imenom Tocopherol, a njegov derivat po mnogo nižoj ceni birajte ako vam ne smetaju hemijski procesi kroz koje on prolazi.

Sve ove tvrdnje mogu lako zbuniti kupca, ali ako kupujete od stručnog proizvođača u koga imate poverenje, oznake na njegovim preparatima će vam biti smernice, a ne zabuna. Pišite u komentarima ako vas zanimaju još neke oznake i tvrdnje koje ovde nismo pomenuli.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: