Komedogenost, komedoni, ulja u kozmetici…

Šta je komedogenost, a šta su komedoni? Koliko su različita ulja komedogena i šta to znači za nas?

Ako gledamo etimološki, komedogenost se sastoji od dve reči comedo i genic, što nam ukazuje da je u pitanju tendencija ka stvaranju komedona. Pošto pričamo o tendenciji da se stvore komedoni, da li će se oni stvoriti ili ne, zavisi uglavnom od nas samih.

Čitajte dalje da saznate kako komedogenost utiče na našu kožu, kao i koja ulja su najmanje, a koja najviše komedogena.

Komedoni su jedan tip akni, u pitanju su površinske lezije. Mogu biti otvoreni i zatvoreni. Otvoreni tip su ono što nazivamo mitiserima, crne tačkice koje se najčešće nalaze na nosu i obrazima. Sa druge strane, imamo zatvoreni tip, takvi komedoni su izdignuti od kože i bele su boje. Oba ova tipa nastaju kao posledica začepljenja lojnih žlezda.

Do začepljenja lojnih žlezda dolazi iz više razloga. Često je u pitanju unutrašnji faktor (hormoni, stres, ishrana), ali i pogrešna upotreba kozmetike i nepravilna nega kože lica može znatno uticati na pojavu akni. Zbog toga se određena ulja i kozmetički preparati koji su bogati uljima često smatraju uzročnicima akni i izbegavaju se. Kako će se ulja ponašati u dodiru sa kožom lica zavisi od samog ulja. Sadržaj ulja čine masne kiseline (i to čak 95%). U zavisnoti od tipa masne kiseline, ulja mogu začepiti, ali i otčepiti pore.

Masne kiseline mogu biti zasićene, mononezasićene i polinezasićene.

Zasićene masne kiseline mogu dovesti do začepljenja pora, ali su veoma negujuće i hranljive za suvu i zrelu kožu. Suprotno od njih, nezasićene masne kiseline su veoma lagane, ne ostavljaju mastan trag za sobom i prodiru u dublje slojeve kože. Veoma pogoduju koži i čak mogu otčepiti zapušene pore. Polinezasićene masne kiseline pomažu u održavanju masne barijere kože, ali su sklone lakoj oksidaciji, kada mogu masnu kožu još više izmastiti.

Vršeno je dosta istraživanja posvećenih određivanju nivoa komedogenosti različitih ulja, ali do sad još uvek ne postoji naučni konsenzus koji bi bio generalno prihvaćen. U kozmetičkoj industriji postoji skala komedogenosti, koja svrstava kozmetičke sastojke od 0 do 5. Međutim, dešava se da za iste sastojke možemo pronaći različite vrednosti.

Zašto se to dešava?

Postoji više razloga. Jedan od njih je da je većina istraživanja zasnova na testiranju koja su vršena na životinjama (uglavnom zečevima), a ne na ljudima. Tek skoro su počela eksperimentalna istraživanja na ljudima, koja za sad daju nepotpune rezultate. Zatim, neka testiranja su rađena na delovima kože koja uopšte nisu slična koži lica. I na kraju, dolazimo do problema tumačenja šta su zatvorene pore i kada one zapravo postaju začepljene.

Iako ova skala ima dosta mana, svakako nam može biti orijentir da saznamo šta bi našoj koži prijalo, a šta bi moglo da joj izazove probleme. Pa, hajde da bacimo pogled na nju.

Tabela komedogenosti:

0 – nekomedogena ulja koja ne zapušavaju pore

  • Arganovo ulje
  • Shea buter
  • Suncokretovo ulje
  • Ulje semenki konoplje
  • Ulje šafranike

1 – slabo komedogena ulja koja imaju veoma nisku tendenciju zapušavanja pora

  • Ricinusovo ulje
  • Ulje divlje ruže
  • Ulje nevena
  • Ulje nima
  • Ulje šipka

2 – slabo komedogena ulja koja imaju umereno nisku tendenciju zapušavanja pora

  • Bademovo ulje
  • Maslinovo ulje
  • Ulje avokada
  • Ulje semenki grožđa
  • Ulje jojobe
  • Ulje kikirikija
  • Ulje noćurka
  • Ulje ruzmarina
  • Ulje sezama
  • Ulje lešnika

3 – Komedogena ulja sa umerenom tendencijom zapušavanja pora

  • Ulje kukuruza
  • Ulje sojinih klica
  • Ulje makadamija
  • Ulje avokada
  • Ulje sezama
  • Ulje šargarepe
  • Ulje chia semena

4 – Komedogena ulja se visokom tendencijom zapušavanja pora

  • Kakao buter
  • Kokosovo ulje/buter
  • Laneno ulje
  • Palmino ulje

5 – Komegena ulja sa veoma visokom tendencijom zapušavanja pora

  • Mineralna ulja (parafin, vazelin, …)
  • Ulje pšeničnih klica
  • Lanolin

Ovu skalu uzmite sa dozom rezerve. Može vam dati dodatne informacije u vezi sa različitim sastojcima kozmetičkih preparata, ali ono što ona ne uzima u obzir je šta se dešava kada se ti sastojci međusobno pomešaju. Ono što je takođe važno, jeste koncentracija određenog ulja u kozmetičkom preparatu. Iako na pakovanju nećete naći tačne koncentracije upotrebljenih sastojaka, pogledajte INCI listu i ukoliko se sastojak nalazi među prvih par (prva 2 do 5 mesta), to znači da se on u tom preparatu nalazi u većoj količini. Ukoliko je sastojak pri dnu liste, a izrazito je komedogen, postoji velika šansa da neće zapušiti pore, jer je prisutan u veoma malim količinama.

Na kraju, dajemo jedan savet, a to je da slušate svoju kožu i testirate kozmetički proizvod. Ako lice bukne i dođe do pogoršanja stanja, prestanite sa korišćenjem i pratite dalje situaciju. Probajte da u vašu rutinu uvodite jedan po jedan preparat, da biste bili sigurni zbog čega je nastao problem (ukoliko do njega ipak dođe). Takođe, uvek možete potražiti savet dermatologa i upoznati bolje stanje vaše kože.

Da li ste koristili komedogena ulja, bilo samostalno ili kao deo kozmetičkog preparata? Podelite u komentarima kakva su vaša iskustva sa njima.

One thought on “Komedogenost, komedoni, ulja u kozmetici…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: