Alfa hidroksi kiseline, AHA, voćne, mlečna?

Pričamo o glikolnoj i mlečnoj kiselini…

Šta je to sve AHA, alfa hidroksi kiseline, voćne kiseline, i jel mlečna kiselina tu spada?

Na ova pitanja pišemo odgovore, kao i savete za koga su zapravo ovi hemijski pilinzi, kako se rade i šta izbegavati!

Alpha hydroxy acids (alfa hidroksi kiseline – AHAnoj) su prirodne organske kiseline koje se dobijaju iz životinjskog ili biljnog izvora. Po hemijskom sastavu su karboksilne kiseline koje imaju hidroksilnu (OH) grupu na α ugljeniku (C atomu).

AHA su: glikolna (šećer), mlečna (mlečni proizvodi, ugljeni hidrati), vinska (grožđe), limunska (citrusi), malična (voće). Postoje i druge, ali su ove najpoznatije. Generalno, ove kiseline se koriste u kozmetici zbog anti-age efekta, u tretmanu suve i aknožne kože, kao i hiperpigmentacije.

Princip rada je jednostavan. Pričamo o hemijskom pilingu i AHA kao prirodnim eksfolijatorima, koji rade na principu face-peel odstranjujući mrtve ćelije kože. Kako uopšte nastaju mrtve ćelije kože i kako se koža obnavlja? Proces obnavljanje kože lica traje oko 28 dana. U tom periodu ćelije kože prolaze od dermisa (mesta sinteze) kroz slojeve kože, do površine epidermisa, i pri tome menjaju svoju strukturu i funkciju. Kada stignu na površinu epidermisa, obavile su svoju ulogu i umiru. Te mrtve ćelije se talože u vidu ljuspica, a zatim se procesom eksfolijacije odstranjuju sa kože u vidu peruti.

Ono što mi možemo da učinimo, da bi ovaj proces ubrzali i olakšali, je da koži lica pružimo odgovarajuću negu i čišćenje, plus piling (eksfolijacija). Ovakvim tretmanom izbegavamo zapušavanje pora, povišeno lučenja sebuma i nastanak akni. Da li će to biti mehanički piling (sa česticama) ili hemijski (AHA, BHA, PHA) sami odlučite. Moj savet je njihova kombinacija!

Kako koristiti kiseline u rutini nege?

Ukoliko se odlučite za upotrebu AHA, BHA ili PHA u svojoj beauty rutini, obratite pažnju na njihovu koncentraciju u preparatu, kao i na pH vrednost. Pri nižim koncetracijama (oko 2%) AHA hidriraju kožu, malo višim (4%) ujednačavaju ten, a pri dosta višim (do 10%) vrše eksfolijaciju. Ove kiseline su sigurne za sopstvenu upotrebu u koncentracijama do 10% i kada je pH vrednost preparata ≥ 3.5. Van ovih opsega može doći do iritacije, crvenila, peckanja i suprotnih efekata od onih koje želimo postići.

Ima još jedna bitna stvar kada pričamo o nedostacima ovih moćnih kiselina. Na osnovu FDA istraživanja dokazano je da AHA mogu da izavovu povećanu osetljivost kože na UV zrake. Zbog toga preporučujem upotrebu kreme sa SPF uz korišćenje ovih kiselina.

Smernice za korišćenje AHA kao deo beauty rutine:

  • pre korišćenja, preparat naneti na manju površinu kože i pratiti reakcije (crvenilo, iritacija, svrab…)
  • postepeno uvođenje u negu
  • početi sa nižim koncentracijama, pa polako povećavati
  • ne koristiti svaki dan
  • ne koristiti zajedno sa drugim agresivnim agensima (retinol, alkoholi, druge kiseline) i mehaničkim pilinzima
  • AHA su efikasne ukoliko se koriste na duže staze
  • SPF zaštita kao dodatak ovoj rutini

A sad, malo više reči o dve najčešće korišćene kiseline (najviše studija potvrđuje i opisuje efikasnost i aktivnost glikolne i mlečne kiseline).

Glikolna kiselina

Za početak, opet malo hemije. Glikolna kiselina ima sledeću formulu: C2H4O3 i kao takva, najmanja je u poređenju sa ostalim AHA. Zbog toga najlakše prodire kroz kožu i možemo reći da je najpotentnija i najagresivnija. Ukoliko prvi put uvodite kiseline u svoju negu, preporučujem da ne počinjete sa glikolnom, jer može doći do iritacije kože.

Može se dobiti sintetčkim putem (i naravno, većina kozmetičkih kuća se odlučuje za ovu opciju, jer je jeftinija) iz formaldehida. Međutim, dobra vest za nas je da postoje glikolne kiseline koje su formic acid-free (formic acid je mravlja kiselina, derivat formaldehida). One su izolavane iz prirodnih izvora: šećerne repe, ananasa, grožđa i šećerne trske i kao takve se mogu koristiti u prirodnoj kozmetici. Jeej!

Kao i ostatak AHA, radi na principu eksfolijacije. Kada se nađe na površini epidermisa, dolazi u kontakt sa lipidima koji drže mrtve ćelije na okupu i slabi veze između njih. Slabiji lipidi slabije drže mrtve ćelije, pa se one i lakše odstranjuju sa kože.

Glikolna je sjajna ukoliko želimo da:

  • smanjimo ožiljke, akne i bubuljice
  • smanjimo hiperpigmentaciju
  • smanjimo bore
  • tretiramo psorijazu i seboreju

Jednom rečju, upotrebom glikolne kiseline možemo da obnovimo i podmladimo našu kožu.

U kozmetičkim proizvodima je možete naći pod INCI imenom glycolic acid.

Mlečna kiselina

Hemijska formula mlečne kiseline je C3H6O3. Ako uporedimo sa glikolnom, primetićemo da ima veći broj atoma ugljenika i vodonika, a to nam govori da je u pitanju veći molekul. Zbog toga, molekul mlečne kiseline sporije prolazi kroz našu kožu i samim tim ispoljava slabije dejstvo. Ovo je savršeno za osobe koje prvi put uvode AHA u svoju negu, ali takođe i za osobe sa osetljivom kožom.

Mlečna kiselina se može dobiti na različite načine. Prirodnim putem se dobija iz mlečnih proizvoda (jogurt, kefir, sirevi su glavni izvori mlečne kiseline) i fermentisanog voća i povrća. U industriji, mlečna kiselina se sintetiše fermentacijom šećera (glukoza, saharoza) u prisustvu bakterije Lactobaccilus.

Efekti su joj isti kao i glikolne kiseline (obnavljanje i podmlađivanje kože), s tim da nije toliko potentna. Ono što mogu dodati, je da posebno voli suvu kožu.

U kozmetičkim proizvodima je možete naći pod INCI imenom lactic acid.

Da li i vi koristite AHA u svojoj rutini? Koje to kiseline najviše volite?

3 thoughts on “Alfa hidroksi kiseline, AHA, voćne, mlečna?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: