Stanje kože nije isto što i tip kože!

U prethodnom postu možete saznati šta je to tip kože, a u ovom će biti malo više reči o tome šta je stanje kože i kakvo ono može biti.

Prethodno sam napisala da je razlika između tipa i stanja kože to da je tip kože genetski uslovljen, dok je stanje kože posledica spoljašnjih i unutrašnjih faktora. To takođe znači, da svaki tip kože može da se sretne sa bilo kojim stanjem kože. Ovo se posebno može primetiti sa smenom godišnjih doba, npr. kada zima dovede našu kožu u stanje osetljivosti.

U nastavku teksta možete saznati koji su to faktori koji najviše utiču na stanje kože, kao i pojedinosti svakog stanja kože.

Spoljašnji i unutrašnji faktori koji utiču na stanje kože su: vremenski uslovi, zagađivači, lekovi, stres, ishrana, cigarete i nasledni faktori. Svi ovi faktori utiču na proizvodnju sebuma i znoja, kao i na prirodne vlažeće faktore (PVF).  

  • Ispravan rad lojnih žlezda i umereno lučenje sebuma obezbeđuju efikasan hidrolipidni film. Hidrolipidni film ima zaštitnu ulogu i služi kao barijera na koži koja zaustavlja prodor loših mikroorganizama i nečistoća, a istovremeno obezbeđuje razmenu vode i hranljivih materija. Ukoliko se sebum prekomerno luči, naša koža se preterano masti. Sa druge strane, nedovoljno lučenje sebuma isušuje kožu.
  • Što se tiče znojnih žlezda, ispravan rad omogućava znojenje, čime telo uspeva da održi optimalnu temperaturu.
  • PVF su amino kiseline, urea, mlečna kiselina, hijaluronska kiselina, ugljeni hidrati, itd. Ove supstance se prirodno nalaze u koži. Imaju veliku sposobnost vezivanja vode u koži. Na taj način održavaju elastičnost kože i sprečavaju dehidrataciju.

Različita stanja kože su:

  • osetljiva koža
  • dehidratacija
  • zrela koža
  • crvenilo

Osetljiva koža

Karakteristike osetljive kože su osećaji peckanja, zatezanja, toplote, pa čak i gorenja u licu, koji mogu biti praćeni eritemom (crvenilom) kože. Osobe sa ovakvim stanjem kože slabo podnose većinu kozmetičkih proizvoda i potrebna im je posebna nega sa hipoalergenim i blagim sastojcima. Ovde je narušen hidrolipidni film i samim tim, zaštita epidermisa, što omogućava iritansima i alergenima lakše prodiranje kroz barijeru kože. Još jedna bitna stvar je, da je kod osetljive kože pojačana proizvodnja slobodnih radikala, tako da je upotreba antioksidanasa u nezi osetljive kože veoma poželjna.

 Uzroci osetljivosti kože : 

  • Spoljašnji faktori (zima, toplota, vetar, zagađenje, UV zraci)
  • Agresivna kozmetika i pilinzi mikroplastikom
  • Topla voda
  • Stres i hormoni
  • Začinjena ishrana

Osetljivu kožu može da ima svako ko se izlaže navedenim faktorima. Ipak, žene se češće bore sa ovim problemom, u poređenju sa muškarcima. Poznato je da ten kože može uticati na osetljivost kože, pa imamo naročito osetljivu svetlu kožu lica. Posledice ovakvog stanja kože mogu biti: rozacea, ekcemi i seboreja (seboroični dermatitis).

Dehidrirana koža

Dehidratacija je stanje kože koje karakteriše gubitak sjaja i osećaj zatezanja, naročito nakon umivanja. Često je prisutno i povećano perutanje kože. Koža postaje dehidrirana kada površinski sloj epidermisa nema dovoljno vode i dovoljno prirodno vlažećih faktora koji bi tu vodu vezali. Tada je barijera kože narušena i samim tim zaštita je slabija.

Uzroci dehidratacije kože:

  • Spoljašnji faktori (zima, vetar, zagađenje, UV zraci)
  • Stres, umor
  • Agresivna kozmetika (pogotovo alkoholi)
  • Dermatološki tretmani (protiv akni)

Postoji razlika između dehidrirane i suve kože. Kao prvo, dehidratacija je stanje kože i kao takvo može biti prisutno i kod masne kože i drugih tipova. Drugo, ovo je prolazno stanje koje se mnogo lakše rešava odgovarajućom negom. I, treće, suvu kožu pored nedostatka vode, karakteriše i nedostatak lipida.  

Zrela koža

Zrela koža zahteva posebnu negu, jer kako starimo, na svim nivoima naše kože dolazi do velikih promena.

U epidermisu se smanjuje sinteza lipida i usporava se obnavljanje ćelija. Zbog toga koža postaje suva i gruba. Kolagen, kao jedan od glavnih gradivnih elemenata kože se sintetiše u dermisu. Njegova sinteza opada 1% godišnje, a kao posledicu imamo smanjenu elastičnost i pojavu bora, koje vremenom postaju sve dublje. Opada i sinteza hijalurona, te koža postaje suva i dehidrirana. U hipodermisu dolazi do smanjenja broja adipocita (skladište za lipide), pri čemu koža gubi volumen.

Ono što je još karakteristično za zrelu kožu je i loša mikrocirkulacija, što znači slabo snabdevanje tkiva kiseonikom i hranljivim materijama.

Crvenilo na koži  

Što se tiče crvenila na koži lica, ono se uglavnom javlja kod osetljive i reaktivne kože. Postoje različiti oblici crvenila.

Crvenilo praćeno perutanjem kože:

  • seboroični dermatitis
  • psorijaza

Crvenilo sa vidljivim kapilarima:

  • kuperoza
  • rozacea
  • atopični dermatitis

Ovakva stanja kože su najozbiljnija i često zahtevaju posebne dermatološke tretmane. O svakom od ovih stanja će biti više reči u nekim od sledećih postova.

Kakvo je generalno stanje vaše kože? Da li ste primetili kako se koža menja u zavisnosti od različitih spoljašnih i unutrašnjih faktora?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: